•  

     

  • image002

    UZICKA REPUBLIKA

    Prva oslobodjena teritorija u Evropi

    UKRATKO: Uzicka Republika je bila prva oslobođena teritorija u Evropi za vreme okupacije od strane Nacista u II svetskom ratu. Ta prosocijalistička zemlja, smeštena u Zapadnoj Srbiji i jednim delom u istočnoj Bosni, pod vladavinom Partizanskog pokreta otpora nastala je 24. Septembra 1941.

    Ova država Uzicka Republika posedovala je sve elemente slobodne države: vladu sačinjenu od narodne vlasti, škole, dnevne novine, poštu, čak i železnicu. Granice bi se menjale sa svakim novim izbijenim sukobom između Nemaca i Partizana. Uzicka Republika je trajala 67 dana i završila se bitkom na legendarnoj Kadinjači 14km od Užica, 29. Novembra 1941.

    crta

  •  

     

  • history1

    history3

    history5

  • Kako je sve počelo i završilo se:

    Tito je krajem jula 1941. došao do zaključka da je zapadna Srbija najbolja za stvaranje slobodne teritorije koja je dobila ime Uzicka Republika, kako zbog toga što je bila podesna za partizansko ratovanje tako i zbog borbene tradicije naroda ovog kraja. U narodu su još bila sveža sećanja na Prvi svetski rat i otpor neprijatelju.

    Posle brojnih diverzija i manjih sukoba sa nemačkim snagama, u septembru je počelo oslobađanje gradova, u kojima su učestvovali i partizani i četnici Draže Mihailovića. Zajedničkim snagama partizana i četnika, jedinice Užičkog odreda oslobodile su, polovinom septembra, Bajinu Baštu i Čajetinu i približile se Požegi i Užicu.

    Nemačka komanda bila je prinuđena da evakuiše trupe iz užičkog kraja zbog opasnosti da budu odsečene i uništene. Povlačenje nemačkih trupa iz Užica izvršeno je 21. septembra.Grad je bez borbe predat četnicima i srpskoj žandarmeriji, koji su se pod pritiskom jedinica Užičkog partizanskog odreda povukli bez borbe iz ovih gradova 24. septembra. Taj datum se često uzima kao zvaničan početak kada je nastala Uzicka Republika.

    Krajem septembra i početkom oktobra stvorena je velika slobodna teritorija Uzicka Republika. Na istoku granica se svakodnevno menjala U tih nekoliko meseci na oslobođenoj teritoriji partizanski odredi od nekoliko desetina boraca brzo su se uvećavali, što dobrovoljnim dolaskom, što mobilizacijom. U svakom mestu slobodne teritorije postojala su dva mobilizaciona stola, četnički i partizanski, između kojih su vojni obveznici slobodno birali, a u nekim mestima su vršene i prisilne mobilizacije, pod pretnjom smrću. Euforiju zbog oslobođene teritorije smenjivala je i zebnja zbog drakonskih mera odmazde koje je preduzimao okupator, poput streljanja u Kraljevu i Kragujevcu, ali i borbe između četnika i partizana. Skoro u svakom mestu postojale su i četničke i partizanske komande mesta.

    Početak kraja

    Nemačke jedinice su do polovine novembra ponovo zauzele Mačvu, Posavinu i Tamnavu. U partizanskim jedinicama dolazilo je do osipanja zbog gubitka teritorije, kao i zbog borbi sa četnicima, koje su dodatno oslabile partizanske snage pred odlučujući napad Nemaca na središni deo Užičke republike.

    Završni napad kada je pala Uzicka Republika je počeo 25. novembra 1941. godine. Vrhovni štab je verovao da će otpor biti duži, dok se partizanski odredi postepeno povlače prema Užicu i dalje ka Sandžaku. Međutim, gradovi su brzo padali jedan za drugim širom slobodne teritorije, Nemci su zauzeli Ljuboviju već 27. novembra, a sledećeg dana je Užice bilo ugroženo jer su tog dana nemačke snage uspele da zauzme Bajinu Baštu, čime im je bio otvoren put ka Užicu. Bilo je očigledno da se ostatak slobodne teritorije, koji se sveo skoro samo na Užice, neće moći dugo braniti.

    history7

    Poslednje mesto na kome je izgledalo da se može pružiti otpor bio je prevoj Kadinjača, 14 kilometara daleko od Užica, na putu ka Bajinoj Bašti. Štab Užičkog odreda je tada u gradu imao na raspolaganju jedino Radnički bataljon, kome su pridodate dve čete Posavskog i jedna četa Šumadijskog odreda. Radnički bataljon u tom trenutku sačinjavale četiri čete, Železnička, Pekarska, Krojačko-obućarska i Tkačka. Pri izlasku iz grada, Železnička četa je vraćena — da organizuje transporte železničkom prugom prema Kremni, da bi se što brže izvršila evakuacija ratnog materijala, ranjenika i stanovništva. U Radničkom bataljonu je ostalo oko 270 boraca.

    Učitelj Dušan Jerković, komandant bataljona, u prvu odbrambenu liniju postavio Radnički bataljon, ispred njega jedno odeljenje sa benzinskim flašama, a izjutra 29. novembra jedan kamion dovukao je na Kadinjaču top 75 M-12, bez nišanskih sprava. Dan je bio hladan i maglovit. Nije bilo vremena da se borci ukopaju, zemlja je bila smrzla. Oko 10 časova se pojavila nemačka motorizovana kolona i otvorila vatru po padinama Kadinjače.Dve kolone su sasvim opkolile Radnički bataljon čiji su borci brzo ginuli, a oko 14.30 bitka je prestala. Nemački izveštaj je bio kratak: da se “69. pešadijski puk 342. pešadijske divizije sukobio oko 13 časova sa jakim neprijateljem, koji je, uz podršku artiljerije, napadnut i odbačen uz velike gubitke — preko 240 mrtvih, a zaplenjen je jedan mitraljez, 2 puškomitraljeza i jedan top sa municijom”. Utvrđena su imena 108 poginulih iz Radničkog bataljona i jedinica koje su im bile pridodate.Posle ove bitke Nemci su ušli u Užice i tu ostali sve do kraja rata.

    image020
  • history2

    history4

    history6

     

     

     

     

     

     

     

     

    history8